Bavljenje umetnošću često je sinestezijski doživljaj, i jedno interesovanje i talenat prožima drugo.
Marko Nelom Dinjaschwillov – duborez, nakit
Prve murale crtam u svojoj momačkoj sobi, sredinom devedesetih godina. Tribali po zidovima prerastaju u nacrte za duboreze. Do sada sam učestvovao na zajedničkom izložbama, a moji radovi se nalaze u privatnim kolekcijama.
Veština savijanja viljuške rukama i kleštima zahteva kontrolu snage, pri cemu je najveći pritisak iz šake. Od 1988. godine bavim se udaraljkama kao osnovnim muzičkim izrazom, što podrazumeva da vežbam svoje ruke (i noge) u snazi i preciznosti.
Viljuška kao predmet u svakodnevnom životu je nešto čime se itekako često služimo u borbi protiv mrtvih životinja koje jedemo. Ona izgleda preteće i primamljivo, kao i oružje.
Viljuške kao nakit su u moj život ušle kao potreba da posebnim ženskim osobama poklonim nesto svoje i vredno; one ulivaju sigurnost ženama koje ih nose.
Iz saradnje sa Igorom Burićem, koji je fotografisao nakit, i posle naknadne digitalne obrade u Motherland studiju dobijeni su printovi koji su izloženi na Aprilskim susretima 2003. u SKC - u u Beogradu, kao i sam nakit.
marko duborez | vid crteži | alisa crteži | awb oslikavanje odeće | tekstovi i pesme
Vid Dinjaschwillov - crteži
(rođen 1998.) kao crtač do sada izlagao na četiri grupne izložbe:
- Aprilski Susreti 2003 (SKC, Beograd)
- Dva mlada umetnika, (Motherland festival, oktobar 2003, klub Frida, Novi Sad)
- Izložba radova Alise i Vida Dinjaschwillov, nastalih u
periodu od 2005. do 2007. godine (organizovao novosadski
SKC u Art Klinici, novembar 2007)
- Alternativni strip u Srbiji (Inđija, april 2008. godine, organizacija KC Inđija u saradnji sa "Šlic" strip radionicom, SKC Beograd)
Beogradski SKC, radionica stripa "Šlic", povodom Salona stripa, septembra 2007. godine izdaje fanzin sa radovima Vida i Alise Dinjaschwillov.
Pohađa treći razred muzičke škole “Isidor Bajić“ u Novom Sadu, klavir, klasa prof. Edit Miavec.
marko duborez | vid crteži | alisa crteži | awb oslikavanje odeće | tekstovi i pesme
Alisa Dinjaschwillov – crteži, ples
(rodjena 2001.) najmlađi umetnik u porodici; najviše je
interesuje pravljenje male plastike kombinovanom tehnikom,
crtanje i ples (ili, kako to ona zove, pravljenje predstava).
Učestvovala kao gost instruktor kod Olge Glišin na jednoj
radionici Otvorene škole savremenih scenskih pristupa (februar
2003, SKC, Beograd).
Od 2006. godine se bavi karateom, trenutno nosi žuti pojas.
Trenirala u klubu "Lavovi" u Sremskim Karlovcima.
Beogradski SKC, radionica stripa "Šlic", povodom Salona stripa, septembra 2007. godine izdaje fanzin sa radovima Vida i Alise Dinjaschwillov.
Javni nastupi: Just Alice in WonderBand Teatar sessionu u
Art klinici i koncert AWb na festivalu Interzone, plesala je uz numeru "Dokonanje"; scenski pokret tokom koncerta na
zatvaranju festivala "Infant".
Izložbu radova Alise i Vida Dinjaschwillov, nastalih u
periodu od 2005. do 2007. godine organizovao je novosadski SKC u Art Klinici novembra 2007.
Učestvovala je na grupnoj izložbi "Alternativni strip u Srbiji" u Inđiji aprila 2008. godine, organizacija KC Inđija u saradnji
sa "Šlic" strip radionicom, SKC Beograd.
Pohađa pripremni razred baletske škole i prvi razred muzičke škole “Isidor Bajić“ u Novom Sadu, klavir, klasa prof. Edit Miavec.
marko duborez | vid crteži | alisa crteži | awb oslikavanje odeće | tekstovi i pesme
Marko Nelom i Ana Vilovka Dinjaschwillov – oslikavanje odeće
Od oživljavanja obične bele majice prešli smo na razne modele koje kroz razlicite tehnike pretvaramo u autentične komade odeće.
Ukoliko vas interesuje da imate neki komad Forest art odeće ili da neki komad vaše odeće pretvorimo u Forest art, slobodno nas kontaktirajte.
marko duborez | vid crteži | alisa crteži | awb oslikavanje odeće | tekstovi i pesme
Dočekam zoru
Umorna kao keruša posle okota
Ima da grizem dok mi se ne okrune zubi
Da kopam noktima
Ima da vučem dok mi ne puknu ledja
Sečem od sna
Hoću da iscrpim sve suvišno
Samo nužno sme da preostane
Zagrišću duboko
Da kosti zaškripe
Nek' lavina krene
Nek' sigurnost navika nestane
Ana Vilovka i Marko Nelom Dinjaschwillov
Mogu da dokonaju
Kad opaju i omaju
A mi ne dokonamo
I kopamo i sviramo
I stvaramo
I kosimo
I vodu nosimo
Ana Vilovka Dinjaschwillov
Palim poslednju cigaretu strpljenja
Gledam kako se pretvara u dim
Sve uzalud izgovorene reči
Leže skvrčene u pepeljari
Smrde s pikavcima
Smrad se diže iz pepeljare
Do neba i lepog sveta ideja
Ana Vilovka Dinjaschwillov
Spavaš pored mene
i odmaraš svoju odlučnost
na prljavom ili čistom čaršavu
nije ti vazno
Moja strepnja me drži budnom
ispunjava mi grudi i preliva se u stomak
Preplavljuje krevet i curi na pod
Oteci, ulij se u neku reku!
Udavi se u moru, strepnjo
Jer to je ono sto ti je potrebno
I ono za čim žudis
I ostavi mene da se odmaram
na prljavom ili čistom čaršavu,
nije mi važno
Ana Vilovka Dinjaschwillov
Mada - gladna
Stara - sita
Kratak je put
Od muze do kita
Ana Vilovka Dinjaschwillov
The Blues
If you want to run away
From the music in your vains
Try to run away from the Sun
Try to run away from rains
In your little white boxes of accomodated dreams
You've been living a life of very precious things!
Ana Vilovka Dinjaschwillov
Makaze
Ne daj se melanholiji
Ne daj se bedi
Kada ti se spava
A ti sedi
Kada ti se leži
A ti trči
Stići će te makaze
Što seku gde štrči
Ana Vilovka Dinjaschwillov
Utrobna
Moja rupa na grudima raste
I celu me obuzima
Ništa mi više nije jasno
Mračno je i ne znam ovaj jezik
Glava mi poprima sićušne razmere
Ne mislim više u jednoj rečenici
Ne pišem naizust
Jer tok vrtloži
Ana Vilovka Dinjaschwillov
Kukavica
Igram neku ulogu
I svi su gledaoci
I oni čiji pogledi nisu uprti u mene
Vi me potvrdjujete
Trnci mi klize niz tremu
Zato radim obične radnje
Ne privlačim pažnju
Samo ponekad se izlajem
Kažem pravu reč
Iza koje mogu da se sakrijem
Ana Vilovka Dinjaschwillov
Domovina
Sve što mi treba je rupa u zemlji
Ispod divljeg djurdjevka i perunika
Kad kiša pada
Da gledam kako se blato sliva
Pored ulaza
I mirišem mokru zemlju
Kad sunce sija
Da izgmižem
Kao i ostali gušteri
Da se kupam u suncu
Sve što mi treba je rupa u zemlji
Da zaspim kad dodje zima
I da se nikad ne probudim
Ana Vilovka Dinjaschwillov
Sve nekako mislim
Smekšaću tvoju odluku
Sve se nadam
Uveriću tvoju sumnju
Želim da
Rasteram tvoje strahove
Kao da kroz ključaonicu
Gledam u čaroban vrt
Ali su vrata zakljucana
Ana Vilovka Dinjaschwillov
Držim život na uzici
Bojim se odjeka
Sopstvenih koraka
U mračnoj ulici
Ana Vilovka Dinjaschwillov
Ne dišem
Da ne uznemirim
Trenutak oko sebe
Slavuji
Sova
Sivo nebo
Na kom se nazire zora
Ana Vilovka Dinjaschwillov
A fairytale
Behind the seven hilltops
Behind the seven seas
Is a tower of power
Under it the dragon sleeps
The father and the mother
The king and the queen
And all their unhappy children
Lay burried deep within
I am the only living soul
In this deserted castle
The stones from the walls
Fall all around
In my loneliness I think
Paradise lays beyond me
It’s all fiction
It’s all fake
Everything is in me
And when I think
I feel one who needs a friend
It’s my own face I’m searching
From the beggining to the end
Gaze down
From the highest of your deep
Look up to your sky
All the visions
That came to you in your sleep
Have the colour of your eyes
Ana Vilovka Dinjaschwillov
LET'S PLAY HOUSE
I’LL BE MOMMY
YOU COULD BE DAD
I’LL PUT MY HEART
INSTEAD OF MY HEAD
YOUR HANDS CAN BE OUR WEDDING BED
RODIĆU TI SINA
SA ZLATNOM ZVEZDOM NA ČELU
I ĆERKU SA ZLATNOM PTICOM
U GRUDIMA
I ĆUTAĆU I TKATI
DVADESET GODINA
Ana Vilovka Dinjaschwillov
Zid
Naidjes na zid
Moliš ga
Ljutiš se
Mrziš ga
Objasnjavaš mu
Miluješ ga
Sapućeš mu
Placeš
Vičeš
Zestiš se
Ali
Zid nema
Ni uši
Ni oči
Ni nos
Ni ruke
Ni noge
Postoji da bi se odbranio
A
Ako ga srušiš
Više ga neće biti
Ana Vilovka Dinjaschwillov
Za doručkom,
polako žvaćući poslednji zalogaj sendviča, primetila je da medju uobičajenim otpatcima od doručka nema plastičnog trouglića koji je odsekla sa paketića majoneza. Sve je, kao i uvek, bilo tu: šest tračica koje je skinula sa kolutova salame, peteljka paprike sa semenkama uredno nanizanim na njihovom hranljivom kućištu, beli poklopac od ovčijeg kiselog mleka, mrvice hleba skupljene na gomilicu po sredini mušeme. Ali gde se deo taj nesrećni žuto - beli trougao? Nema ga ni ispod stola, izglancane bele pločice svedoče da na njihovoj savesti nema mrlje. Sudoper se, prazan, sijajući srebrno, smeši i zvižduće:"Kakav crni otpadak?" Prazna kanta za djubre sa novom crnom plastičnom kesom miriše na sredstvo za dezinfekciju. I gde je sad taj otpadak?!
Sat viče sa zida da je vreme za polazak. Ali žurba nikad ne nalazi ključeve od kola, kako ju je učila njena majka. Detaljno operi ruke, zube, Winterfresh, jos malo karmina, osmeh u ogledalo dok izlaziš na hodnik, zaključavaš gornju bravu jedan put donju dva puta. Prljavi hodnik mutno odzvanja, svetla čkilje, sva sreća sto su izmičlšljene cipele sa visokim potpeticama, hodam po vazduhu, a ne podu ulepljenom koracima.
Svež vazduh mi širi nosnice ali kvari sadržaj pluća. Koliko samo miliona bakterija ulazi u nju svaki put kada udahne? Sva ta mala stvorenja, protozoe, virusi, amebe, napadaju iz svake kapljice vode, iz mokrog vazduha. Ne diši već brzo u kola, njih bar krasi svečani miris naparfimisane jelke i sredstva za dezinfekciju!
Koliko se gadim ovog smrdljivog grada ni Sunce u njemu ne sija čisto koliko samo cistije sija TV u mračnoj sobi i širi svetlo informacija i lake zabave dok na ispeglanom čaršavu ležim i brojim prste na nogama i gde li se deo taj prokleti trougao? Kako kod mene moze bilo šta da nestane? Ako je malo nije nevidljivo kao jednocelijska bića, sitne male životinjice, trougliđi od majoneza njihova velika mama-ćelija je paketić majoneza ispunjen žutim konzervisanim gnojem zašto odjednom je sve tako trouglasto?
Ana Vilovka Dinjaschwillov
Ruljovlada
Usnio je jedan užasan san. Kao da se sama Mora, grozna bezuba veštica te noći posadila na njegove grudi: san je nosio sa sobom ustajali smrad znoja, lepljivih ruku koje su se držale za zamašćene šipke u autobusu koji je jurio, tela koja su tupo udarala jedno o drugo viseđi ravnodušno kao polutke u hladnjači. Ta smrdljiva gomila i on. Šta to oni imaju zajedničko? Otkud on medju njima? pitao se, bezuspešno pokušavajući da se seti, grozničavo prebirajući po sećanju kada je uspeo da dospe u ovu situaciju koju je od malena naučio da izbegava. Šta on ovde traži? Ko ga je to tu postavio? Da li se sam doveo u ovu situaciju? Ipak, naslućivao je, ipak mora biti da sam nešto zgrešio, čim sam se našao medju stokom, mora biti da je i on jedan od njih, da ovo truckanje i klaćenje, njihanje i udaranje vodi i njega, kao i sve ostale, po istom zakonu inercije ka zajedničkom odredištu.
Uz nagli trzaj autobus stade. Pri izlasku dodeliše mu papir na kome je stajao jedan red nasumično napisanih brojeva i slova i za koji mu je ljubazna nafrizirana teta objasnila da je to njegova legitimacija. Gomila se gurala kroz jedan uzak i mračan hodnik. Na zidovima premazanim uljanom bojom video se odsjaj svetla koje je blještalo sa drugog kraja prolaza. Zagušljiva tmina i mrmor glasova. No, kad izadjoše na blještavilo svetla behu prisiljeni da umuknu. Nadjoše se u ogromnoj sali (ni tavanica ni zidovi joj se ne videhu) i ona cela beše ispunjena ljudima. Na jednoj improvizovanoj pozornici stajahu vozači autobusa i prozivahu redom: "4138A5NJ39B, 6138B5NJ39A", a prozvani ljudi su se penjali. Tišinu, koja je vladala, prekidali bi samo krici i uskomešana masa koja je gazila one koji nisu hteli da se odazovu prozivci. Tako je shvatio da i on mora da se odazove i pope se. Pored njega i vozača autobusa, na pozornici beše jedna debela, krezuba baba. On joj se sažaljivo osmehnu, podrazumevajući da su sada sapatnici, no ona ga je prazno gledala. "Jadnica je bezumna" pomisli on sa sažaljenjem. A onda ih vozaci uhvatiše ispod mišica i odvedoše do jedne stočne vage sakrivene iza paravana. Prisiliše ih da skinu svu odeću sa sebe, a onda ih postaviše na tasove: jedan za babu, a jedan za njega. Skazaljka se ne pomače: baba beše iste težine kao i on.
Probudio se sa krikom. Kraičkom oka video je Moru kako izleće kroz prozor u tamnu noć. Van sebe, on ode u kupatilo ne bi li sprao sa sebe lepljivu gorčinu sna i tada spazi: vestica mu je ostavila znamenje. Svojim prljavim noktima urezala mu je trag na grudima. Sa teškoćom razaznade slova, a zatim i reč: demokratija.
Ana Vilovka Dinjaschwillov
Kosovo životinja
Prvo je mačka mišu skuvala povrće, ostavila je u njegovoj rupi i onda je on to pojeo. I onda je isekla otvor rupe i izvukla miša i pojela ga. Onda se mačka ugojila. Došla je ajkula i pojela mačku. I onda je došla jedna velika meduza i pojela ajkulu. I onda se i meduza ugojila. Onda je došao jedan strašan veliki krokodil i pojeo meduzu i od toga se ugojio. Onda je došao jedan strašno velik delfin i pojeo krokodila. Onda je došao strašno velik rak i pojeo delfina. Ali rak je kinuo i svi su izleteli napolje svima iz usta.
Vid Vilom Dinjaschwillov
RUKE
U
MEĆEM
UMEĆEM
U
VEČE
U
JUTRO
SKROZ KROZ RUPU
ŠALJEM I DAJEM.
KROZ RUPU ŠALJEM,
KROZ RUPU DAJEM,
SKROZ KROZ RUPU.
U
TOČIM
UMOČIM
CREVO RAZVLAČIM
CREVO NAVLAČIM
U
VEČE
U
JUTRO
U RUPI
IZ RUPE
IZVLAČIM NA RUKE
U
VEČE
U
JUTRO
SKROZ KROZ RUPU
PREKO RUKU.
Marko Nelom Dinjaschwillov
BETON
NA BETONU STOJIM
CVRČIM, PEČEM SE
I ZNOJIM.
UBRZAVAM KORAK,
TRČIM,
AL' I DALJE CVRČIM,
PEČEM SE I ZNOJIM.
DA LI IZBOR POSTOJI
DAL' DA SE PEČEM,
DAL' DA CVRČIM
ILI DA SE ZNOJIM?
BETON JE DEO HORIZONTA,
HORIZONTALNIH I VERTIKALNIH
LINIJA,
SRCE GRADA,
SRCE LJUDI,
SRCE DRUŠTVA.
BETONIRATI BETONOM,
ZALITI ASFALTOM,
POPUNITI SILIKONOM,
NAHRANITI SE PLASTIKOM.
Marko Nelom Dinjaschwillov
Naduvani stubovi ležači
umeću s veštinom
Knap na pravo mesto ulazi
Prava reč beži mi
Ali osećaj nije mi stran
Marko Nelom Dinjaschwillov
Strah od promene
Strah pred svojom decom
I pred samim sobom
Preobražaj iz larve u leptira
Zrelost je u odluci
Ne u sitnim delima
Žubor potoka uspavljuje
Šapuće zavodljive reči
Prevedene
One su strah od promene
Ana Vilovka i Marko Nelom Dinjaschwillov
Tvoje i moje
Budim se kao puzač
Ustajem kao hodač
Sedam kao vozač
Odlazim i dolazim.
Ostaje mi uvek
Parče tvoje kože
Pod kožom mojom
Pod glavom svojom
Pridržavam je rukom
Meku i mirisnu
Noćnu odeću tvoju.
Sanjam
Situacije čiste
Zadovoljno ispunjavam
Momente iste
Kako na javi tako i u snu.
Opet se budim
Ustajem, sedam,
Odlazim i dolazim
Ali snove sve zaboravim.
Marko Nelom Dinjaschwillov
Budi iskren bar prema sebi,
Ne trazi izgovor baš za sve,
Jer to je stvarnost koju skrivaš od sebe,
A kad se desi, udari kao grom!
Ako preživis taj tren
Budi uveren da je smrt prijatnije drustvo
Od stresa i razočarenja u sebe
To, šta je biti bolji,
Možeš naučiti samo u hodu
Marko Nelom Dinjaschwillov
Ubij
Uništi
Otmi
Demokratske snage smogni
Da budes fin i tih
Pa preživis vlasti pir
Gde: Ubij, jeste hir
Što uništi ljudski mir
I otima od života puni dodir
Marko Nelom Dinjaschwillov
Duša
Kao kuća
Dok ne očistiš
I ne provetriš
Od sebe kriješ nesreću.
Da li daviš se, posrćeš,
Ili veselo bežiš djubretu?
Marko Nelom Dinjaschwillov
Ja ti pružam
Ja ti dajem
Moja je i tvoja potreba gladna
Sa mnom leti
Sa mnom sanjaj
U bistrom oku lica moga odraz sebe prepoznaj
Marko Nelom Dinjaschwillov
Jesam li od kamena, majko?
Tudje ruke su me od malena vodile
Samo ste sliku hranili da poraste velika i jaka
Iza slike čuvam svoje dragoceno seme
Svoju iskru, varnicu, plamen i žar
Počuj, nije li ipak tu?
Nijedan lavor hladne vode neće to nikada ugasiti!
marko duborez | vid crteži | alisa crteži | awb oslikavanje odeće | tekstovi i pesme